Ni ovo, ni ono

🖌️ Bojan

Za one koji su umorni,

a nisu slomljeni.

Za one koji su spoznali,

ali više ne tragaju.

Za one kojima su reči postale suvišne,

a prisustvo Sveto.

Možda si i Ti prošao sve Puteve?

Sve odgovore već znaš?

Sve koncepte si isprobao?

Napredak, transformacija, aktivacija..

Sve su to samo delovi igre

koja je u jednom trenutku

prestala da te zanima.

Jer više ne tražiš.

Ne iz lenjosti.

Ne iz bola.

Već iz dublje spoznaje!

Sve je već ovde 💜

Sve se već (uveliko) dešava!

Umor koji osećaš nije slabost!

To je zasićenje iluzijama❕

To je zasićenje

pokušajem da se

“postigne” ~ ono što već jesi.

(i) Zato tišina postaje >tvoj< jezik.

A ljubav.. (?)

ne emocija,

ne romantika,

• (već) prisutnost ✨

  
  

bez - razloga

bez - cilja

bez - potrebe >❔<

…

I (možda) te samo još deca dodiruju?

Ili pogled psa?

Ili tišina drveća?

Zato što oni ne traže da budeš neko❔

Ne traže da znaš (?)

da se usavršiš (!)

da se menjaš (!?)

Oni samo jesu.

(I) time >te< podSjećaju (ko si) ❔

Ako ovo čitaš,

i (u ovim rečima se) prePoznaješ

znaj [da] nisi sam 💜

(I) nisi izgubljen ❕

Ti si deo svesti koja se setila ✨

Koja je prošla kroz

“šta ljubav nije''

da bi Tiho bila ono

što Ljubav ~ Jeste❕

(moždaje je to) Kraj igre?

Početak tišine ❔

Početak stvarne Ljubavi?

Ljubavi ~prema~ i ~ (sa) samima sobom❔