*** hvala NN na dijeljenju iskustva*** Januar, 2024
Ah ti muško ženski odnosi, i sve te naše “LJUBAVI”. Od kada sam prvi put ušla u Proces i susrela se sa knjigom Proces prisutnosti, Michael Brown, uvek mi je bilo na umu kakve su uopšte te naše veze ili brakovi, kad je 99% njih izgrađeno na temeljima naše nesvesne definicije ljubavi.
Svako ljudsko biće koje je dobilo priliku da prođe kroz iskustvo fizičkog prisustva na planeti Zemlji, ima svoju nesvenu definiciju ljubavi, kao i ja. Naravno da su sve apsolutno ražličite zavisno od naših prvih 7 godina života, kao i perioda kod mame u stomaku.
Nažalost, većinu našeg života kao odrasle osobe nismo svesni njenog postojanja, a nesvesna definicija ljubavi upravlja našim životom iz “podzemlja”. Tako ni ja nisam bila svesna, iako sam znala da postoji, dok mi jednog dana moj um nije šapnuo magično pitanje.
Sve ovo pišem jer ću vam u sledećih nekoliko redova opisati moj bliski susret sa Svetim Glasnikom i mojom nesvesnom definicijom ljubavi, i prolasku kroz ono o čemu Majkl priča u knjizi. Volim da kažem da sam prošla teoriju i konačno praktični deo.
Pojavio se Sveti Glasnik, krenula su 24h/7 dopisivanja, ja zalepljena za ekran telefona kao da sam nadrogirana. Zašto sam napisala Sveti Glasnik? Zato što ih je bilo bezbroj do sada, ali ja nisam bila pristutna da primim poruku koju mi je doneo svaki prethodni. Nisam tip osobe koja voli da se dopisuje, ali kada su muško-ženski odnosi u pitanju kao da nisam normalna. Naravno, kada sam OSVESTILA nesvesnu definiciju ljubavi i obratila pažnju da primim poruku, apsolutno mi je jasno zašto sam bila zaljepljena za ekran, ali o tome ću kasnije.
Uglavnom, nekim danima kada se Sveti Glasnik nije javljao u meri u kojoj je droga potrebna, bila sam očajna. Takav bol, čitaj naboj sam osećala da nisam mogla normalno da funkcionišem.
A onda samo u jednom od tih dana, kada je kriza bila na nivou, moj um, od skoro moj saveznik što bi Enisa rekla, šapnuo mi je MAGIČNO pitanje: Šta to oni (Glasnici) meni PRUŽAJU kad se ja toliko zalepim za njih posle 7 dana?
Lampica se upalila istog trenutka, daju mi na VAŽNOSTI, osećam se da sam nekome BITNA. Svaki put kada mi se završi neki od partnerskih odnosa, ili se ne odvija na način kako ja to želim, glavna emocija koja je preovladala jeste to da JA tom nekom NISAM BITNA, to mi je razdiralo dušu.
Ono što je interesantno da podelim sa vama, jeste to da moja mama nije znala 5 meseci da sam u njenom stomaku, i da je ta potreba za bitnosti moguće odatle potekla i ko zna koliko još ožiljaka koje sam dobila u detinjstvu, kada sam se otvarala za ljubav a istu nisam dobijala.
Setih se da je cela 9. nedelja u Procesu, sve na temu nesvesne definicije ljubavi i tamo sam našla mnoge odgovore.
Kada se sve to dešavalo, i kada mi je um šapnuo magično pitanje posvetila sam se disanju i zagrljajima, biti tu za mene kada sam imala 4 godine jer sam ja sad u tom ciklusu. Uspela sam ja da kroz disanje pustim taj naboj, da se vratim u sadašnji trenutak i da posle toga nastavim normalno da funkcionišem.
Što bi se reklo, al’ ne lezi vraže, eto njega (naboja) opet za koji dan. Univerzum došao da proveri da li sam ja to integrisala ili nisam.
Novi naboj bio je malo slabijeg intenziteta, i ono što sam uspela da OSVESTIM kako sam za malo upala u zamku ega i mentalnog filma. Krenuo je film u glavi, kako ću ja taj odnos da prekinem, na šta to liči da neko toliko dugo ne odgovara na poruku bla bla bla… svesna sam ja tih misli i osećam da me naboj popušta pecajući se na te moje misli. U trenutku shvatam da ništa neću uraditi ako se upecam na mentalnu priču, nego aj ti opet draga moja da dišeš. Da svesno prođeš kroz sve to što osećaš. Posvetiš se malenoj u tebi, daš joj to što joj treba i da se oseća VAŽNOM jer nijedan PARTNER tu ranu neće zalečiti koliko god “ljubavi” da ti da.
Prošla ponovo kroz sve to i mogla opet da funkcionišem normalno. Sada dolazi najzanimljiviji deo, posle toga Sveti Glasnik je samo otišao iz mog života, potpuno prestao da se javlja. On je svoj zadatak/misiju prenošenja poruke izvršio i nestao. Pre nego što sam prošla kroz sve iznad što sam opisala, mislila sam da ako se ovako nešto slučajno desi, umreću od tuge.
Reakcija mog tela na novonastalu situaciju, bila sam u “šoku” kako ga je Uni tako brzo uklonio iz mog života posle izvršene misije. Još veći šok je bio, da posle njegovog odlaska, ništa nisam osetila, nikakav naboj, a u sličnim situacijama a prethodnim odnosima plakala bih danima.
Nikad nije kasno za integraciju naše nesvesne definicije ljubavi… LOVE YOU ALL <3
