Napredni nivo ludila

🖌️ Bojan

Ljudi me često pitaju "Šta si ti dobio tim svojim buđenjem?"

Pa evo, ukratko, puca mi glava od informacija, bližnji misle da sam puk’o, a da je inkvizicija još uvek aktivna, verovatno bih bio lepo reš pečen na lomači.

Pre sam bio običan čovek.

Ustaneš, popiješ kafu, ne postavljaš pitanja. Sve jednostavno.

A sada?

Čim vidim tablicu na autu sa brojevima 1111 znam da su mi misli u harmoniji sa univerzumom, a kad vidim 6666 odmah menjam fokus, umesto da brinem o glupostima, razmišljam da li je svemir simulacija.

Uzivam u tome što nemam slobodnu volju, jer ko će sve te odluke na svojim plećima nositi.

Ranije mi je život bio kao autoput, pravolinijski predvidiv, sad je više kao makadam pun rupa, nepredvidiv, ali kad znaš da je i to deo puta, voziš bez nerviranja.

Moji misle da sam prolupao.

Žena se nervira jer, umesto da paničim kad se nešto desi, ja joj kažem "To je dobar znak! Univerzum komunicira s nama!"

Ona se hvata za glavu, a ja nastavljam:

Nestalo nam mleka? Znak da treba da smanjimo unos laktoze!

Nekada, kad bi mi se prosula kafa, psovao bih sudbinu. Sada vidim kao znak univerzuma da ne pijem toliko kofeina.

Izgubili smo ključeve od kuće? To samo znači da treba da budemo ovde i sada.

Pokvario nam se auto? Univerzum kaže uspori malo, ne vožis formulu 1.

Za njih, to su problemi. Za mene, to su poruke sa viših nivoa postojanja.

A roditelji?

Tata klima glavom i misli da sam u nekoj sekti, a mama mi tiho kaže "Sine, samo ti nemoj naglas pričati to pred komšilukom, znaš kakvi su ljudi."

Kažu mi "Vrati se u realnost."

A ja ih pogledam sa osmehom i odgovorim "Koju realnost? Materijalnu, kvantnu ili onu izvan vremena i prostora?"

I tu obično dobijem onaj pogled.

Ali, iskreno, šta je najteže? To što više ne mogu ni da se žalim normalno!

Pre bih rekao "Težak mi je dan."

Sad kažem "Energetski talasi iz viših dimenzija su intenzivni."

Ljudi su se ranije saosećali, sad se samo udaljavaju lagano.

A tek zdravstveni problemi!

Ranije, čim me žigne srce, pravac doktor, merim pritisak svaki čas, pijem Zorkaptil.

Sad?

Super, srčana čakra aktivacija!

Glava boli?

Krunska čakra prima download!

Nesanica?

Univerzum šalje energetske nadogradnje, integracija u toku!

Zvoni mi u ušima?

To nije problem sa sluhom, to je fino podešavanje frekvencija!

Umor?

Pa normalno, telo se prilagođava višim vibracijama!

Nekad bih paničio kad mi trne ruka.

Sad kažem "Odlično, energetski kanali se otvaraju!"

Ranije bih, čim mi se zavrti u glavi, legao i pio vodu.

Sad?

"Uuh astralna realnost se preklapa sa fizičkom!"

Da li bih menjao ovo buđenje za miran, neprobuđen život? Nikada.

Ali ne bih se bunio da mi univerzum ponekad pošalje poruku u malo jednostavnijem obliku.

Recimo, da mi jednom ostavi ključeve tamo gde ih ostavim.

Ili još bolje da mi ih teleportuje u ruku.

Ako već živimo u kvantnom polju beskonačnih mogućnosti, zar je to previše da tražim?😃