top of page

Ljubav i osamljenost

Sposobnost da budete sami je i sposobnost da volite.


Možda vam se učini to paradoksalno, ali to nije tako.


To je egzistencijalna istina:

Samo oni Ijudi koji su sposobni da budu sami sa sobom, su sposobni da vole, da daju, da proniknu u najdublje suštine druge osobe, bez posjedovanja drugog, bez ovisnosti o drugima.


Oni dopuštaju drugima apsolutnu slobodu, jer znaju, da ako oni i odu, oni će također biti sretni kao i sada.


Drugi ne mogu oduzeti njihovu sreću, jer im ona nije ni dana od drugih. Pa zašto oni žele da budu zajedno?


To nije više potreba, to je luksuz.

Oni uživaju da daju.

U njima je mnogo radosti pa žele da je izliju na nekog drugog.


Oni znaju da sviraju svojim životom kao solo instrumentom.

Solo gitarista zna uživati u zvuku gitare sam.


A ako sretne solo svirača trube, oni će oboje uživati u zajedništvu i stvaranju harmonije između gitare i trube.


Svaki put kada se vežemo za nešto ili nekog, na neki način mi izbegavamo gledati sebe.


Potreba za vezivanjem za nešto ili nekog jeste trik kojim bježimo od samih sebe.


Što više drugi postaje važan za nas, time ga više smatramo centrom našeg života, i istovremeno uranjamo u periferiju.


Cijelog života ostajemo centrirani na drugog. Na taj način tvoje sopstvo nikada neće postati tvoj centar. Uzrok nesreće leži u našem vezivanju za druge, u očekivanju koje gajimo prema drugima.


Nadamo se da će drugi dati sreću.


Niko te nikada nije usrećio, pa ipak, to se iskustvo nastavlja, nikada ne nestaje.

Svaki put kada te nada napusti, osjećaš se frustriran. Kada susretneš samog sebe, na početku se osećaš nesretnim.


Zatim, malo po malo, kako se susret produbljuje, nadolazi sve intenzivnija sreća.


Suprotno tome, susret sa drugim daje osećaj sreće na početku, ali na kraju se pokaže kao izvor nesreće.


Po meni, put u duhovnu dimenziju započinje onda kada bivaš gurnut prema samom sebi.


Ne mari na koji način si gurnut.


Život pruža bezbroj mogućnosti da budeš gurnut prema sebi. Tišina je jedan način pričanja, jedna dimenzija govora.

Tišina nije dimenzija bez reči.

Ona je takođe i način komunikacije.





Comments


Imate potrebu/osjećaj da date komentar na ovaj tekst? Pišite nam na forumu.

bottom of page