top of page

Pismo jedne ćerke celom svetu

**hvala NN na dijeljenju iskustva**

Danas je veliki dan za čovečanstvo i za sve žene koje su zarobljene u toksičnim vezama/brakovima sa muškarcima koji su NARCISI.


Žao mi je da za ovakve osobe koristim izraz muškarac jer nisu svi takvi, jer te osobe nisu muškarci, to su P……E, osobe sa poremećenom ličnošću. 


Od kada sam dovoljno porasla i postala svesna da se mama i tata svađaju, da postoje problemi u njihovom braku, slušala sam svađe i sve me je to mnogo bolelo, jednom rečju razdiralo mi je dušu. A onda kada sam dovoljno odrasla, da mogu da razumem mama je konstantno počela da se žali na tatu i njegove postupke, i to me je naravno IZLUĐIVALO. Prvo to što se ne razvede od takve osobe, a drugo  zašto sam ja neko ko to mora da sluša konstantno. 


Pokušavala sam mami da objasnim da nisam baš neko kome bi ona trebala da se žali na tu temu, jer ja nemam veze sa njihovim brakom i ulogom njega kao muža, nego samo kao mog oca. Nije baš mnogo bilo od pomoći jer moja mama je kao da nije čula moje vapaje, da ja to NE MOGU i NE TREBA da slušam. 


Svanuo je današnji dan 20. novembar, 2023. godine, dan kada ću se ponovo roditi a da to nisam ni znala da je moguće. Mama i tata su se ponovo posvađali, ali ovaj put njihova svađa NIJE BILA OKIDAČ, nije bila moj glasnik, NIJE MI RAZDIRALA DUŠU, nije izavala da se ja iz bilo kog razloga osećam loše i da sledećih nekoliko dana ne mogu da funkcionišem normalno. 


Ono što je jako važno da naglasim jeste da do ovoga nije došlo mojom svesnom odlukom (na mentalnom nivou), da ja neću više da se nerviram oko njihovih svađa, kamo sreće da je to tako lako, odavno ne bih patila. Ovo danas je došlo jer sam ja u međuvremenu integrisala emotivni naboj za koji je okidač bila svaka njihova svađa poslednjih 25 godina. Tako da u ovakvim situacijama disciplina i odluke na mentalnom nivou ne pomažu, jer sve vezano za ovo dešava se u emotivnom telu. Ako dođe do promene u emotivnom telu (integrišemo neki naboj) kao posledica može doći do promene i u mentalnom i fizičkom telu, ali obrnuto ne. 


Prvi put od kada sam postala svesna svađa, svanuo je dan kada me njihova svađa NIJE TRIGEROVALA, i zato sam mogla da vidim svašta nešto što ranije nisam mogla od moje magle i neintegrisanih naboja. Uvek sam se ljutila na mamu i govorila joj da svoje bračne probleme rešava kada ja nisam kod kuće i da ne moram da slušam, jer je to sve bilo jako bolno za mene. 


Mogla sam u toj njihovoj raspravi da vidim i primetim mog oca koji se prelazi iz žrtve u manipulatora (monstruma) kako mu u kom trenutku odgovara i moju mamu koja nije još dorasla EMOTIVNO da se suprostavi i mentalno nadmudri MANIPULATORA.  


Mogla sam da vidim kako se svim silama bori ali joj ipak ne uspeva. Znate li zašto? Zato što je na mentalnom nivuo dovoljno porasla, ali emotivno nije. Rekao bi neko pa dovoljno je mentalno ako je već mentalna borba u pitanju. E pa drage moje žene nije, u takvim situacijama koliko god ti mislila da si jaka i spremna da kažeš neke stvari osobi koja te pravi budalom 40 godina, neintegrisani naboj emotivnog tela još uvek je prisutan i smeta, smeta joj da mozak misli trezveno i da može da kaže šta ima. Da može da se suprostavi i 100% stoji iza toga, ona misli tako, ona izgovara ono o čemu je ćutala 40 godina ali joj se glas trese, a nekad se i zaplače. Što samo još više daje snage narcisu sa druge strane. 


Iako je za mene ovo veliki dan jer sam doživela nešto što nisam baš mogla da poverujem da je moguće, i moja mama je danas moj pobednik. ONA SE BORI, i znam da će doći dan kada će u potpunosti biti FIZIČKI, MENTALNO i EMOTIVNO u BALANSU da pobedi u jednoj od najbitnijih životnih borbi. 


I danas sam plakala, ali ne zato što mene nešto boli nego zato što moja mama mora da prolazi kroz sve to i jer sam mogla da osetim bol svih žena ovog sveta, koje se nalaze u cipelama moje mame, kao i njihove dece i da im pošaljem snage da izdrže i da ima nade. 


U poslednjih 6 godina moj andjeo čuvar u borbi sa vetrenjačama bila je Enisa Alić… Do neba i nazad zahvalna, da sam uspela da skinem bar jedan ožiljak sa mog emotivnog tela kao i da kroz sopstveno iskustvo proživim sve ono što Enisa priča u svojim tekstovima. 


Pismo jedne ćerke celom svetu i nada da je moguće!



Commentaires


Imate potrebu/osjećaj da date komentar na ovaj tekst? Pišite nam na forumu.

bottom of page