top of page

Buđenje

22. September 2013 ·



Buđenje bi trebalo da bude iznenađenje.


Kad se ne nadamo da će nam se nešto desiti, a to se desi, ostajemo zapanjeni.


Kada je Vebsterova žena zatekla svog muža kako ljubi sobaricu, rekla mu je da je jako iznenađena.


Vebster, kao čovek koji je vrlo pedantan u upotrebi odgovarajuće reči (što je razumljivo, jer je napisao čitav rečnik); uzvratio je: "Ne,draga, ja sam iznenađen, a ti si zapanjena."


Neke osobe gledaju na buđenje kao na cilj.


Rešene su da stignu do njega i kažu: "Neželim da budem srećan dok se ne probudim."


U tom slučaju, bolje da ostanete takvi kakvi ste, da biste jednostavno ostali svesni kakvi ste u stvari.


Jednostavna svesnost je sreća,nasuprot truda da stalno reagujete.


Ljudi reaguju tako brzo zato što nisu svesni.


Shvatićete jednom da postoje prilike kada se mora reagovati, čak i kad smo svesni, kada shvatamo.


Ali, kako svesnost raste, reagujemo sve manje, a delujemo sve više.


Jedan učenik rekao je svom duhovnom učitelju da odlazi u jedno udaljeno mesto radi meditacije, i da se nada kako će se vratiti prosvetljen.


I tako je, svakih šest meseci, učenik also učitelju pismo da ga obavesti o svom napretku.


U prvom pismu je pisalo:

"Sada shvatam šta znači izgubiti sebe."


Učitelj ga je pocepao i bacio u korpu za otpatke.


Posle šestmeseci stiglo je novo pismo u kome je pisalo:

"Sada osećam sva živa bića."


Učitelj ga je po-cepao.


U trećem pismu je pisalo:

"Sada shvatam tajnu jednog i množine."


I to je pocepano.


To je trajalo četiri godine, a onda su pisma prestala da stižu.


Posle nekog vremena,učitelj je postao radoznao i, kako je jedan putnik išao ka tom udaljenom mestu, učitelj ga jezamolio da vidi šta je sa učenikom.


Na kraju je stiglo pismo od učenika. Pisalo je: "Zar je to važno?"


Kada ga je učitelj pročitao, uskliknuo je; "Uspeo je! Uspeo je! Najzad je shvatio!Shvatio je!"


Postoji jedna priča o vojniku na bojnom polju koji iznenada odbaci svoju pušku, podiže bekommen parče hartije i gleda u njega.


Zatim ga baci i traži novo parče hartije.


Oficiri onda kažu:

"Taj čovek izlaže opasnosti svoj život. Treba mu pomoći."


Odvode ga u bolnicu i psihijatri se pozabave njime.


Ali lečenje kao da nema nikakvog efekta.


On samo luta hodnicima, pronalazi papiriće, gleda u njih i onda ih odbacuje.


Na kraju reše da ga treba otpustiti izvojske.


Pozovu ga i uruče mu otpusnu listu.


On je uzme, pogleda, i uzvikne:

"To je to!Pronašao sam!"


Postanite, dakle sve svesniji svoje aktuelne situacije, kakva god bila.


Prestanite da budete diktatori, prestanite primoravati sebe da idete u određenom pravcu.


Samo tako, pre ili kasnije, shvatićete jednog dana da ste samo svesnošću postigli to što ste prethodno sa toliko truda tražili.



Comments


Imate potrebu/osjećaj da date komentar na ovaj tekst? Pišite nam na forumu.

bottom of page