Ermina Alagic
Ne poznajem nikog, osim Enise, čija je pažnje usmjerena na Proces Prisutnosti do te mjere da se u svakoj vrsti svakodnevnih životnih peripetija može instant osvijestiti i prekinuti nepoželjnu dramu u kojoj se nađe. Za mene je suštinski važna referenca uspješnog činjenja onog o čemu govorimo i podučavamo druge, a kod Enise sam tome svjedočila. Smatram da nema boljeg načina da osvijestimo nesvjesna uvjerenja i krenemo putem slobode življenja, od bivanja uz nekog čija je pažnja potpuno usmjerena na otkrivanje i eliminaciju uzroka patnje i boli, ko nas kontinuirano usmjerava na izlaz iz konfliktnih stanja i uspijeva u tome.
Jasmina Becker
Enisa je žena koja ostavlja snažan utisak pri svakom kontaktu – pre svega zbog svog autentičnog pogleda na život i načina na koji prilazi ljudima i sadašnjem trenutku. Njoj je data retka sposobnost da prepozna kada se neko udaljio od svog puta i jednostavim pitanjima ga vrati Sebi. Enisa svakodnevno živi ono o čemu piše i govori. Iza svake njene reči stoji proživljeno iskustvo. Ne plaši se da oslovi i ono neprijatno ali tako neophodno. Takva osoba zaslužuje opis – ŽIVITELJ
Dada Hazrolaj
Samo značenje imena ove divne žene je prijateljica. U životu su nam prijatelji neophodni da bi upotpunili nase živote, da bi bili oslonac i putokaz ljubavi, prema nekome s kim nismo krvno vezani. Prijatelj je ispit naše ljubavi prema ljudima s kojima nismo u srodstvu, i koje nam život donese na put slučajno.
Ali ovu Enisu jednostavno prihvatite i kao nekog s kim ste rodjeni, i zaboravite da vas je povezao slučajan susret. Ubjeđeni da ste nekada, negdje i živjeli kao najbliži, kao svoji.
S njom uvijek ostajete povezani neraskidivo, vječno.
Možda je dovoljno da kažem – ko još otvori vrata svog srca i kuće do juče strancu? Prihvati ga kad mu je potrebno utočiste i stanište na 10 dana? Pa onda iznova i iznova?
Za mene, a vjerujem i sve koji su je sreli u životu, ima samo jedno ime koje se piše velikim slovima. Ime je LJUBAV.
Volim te puno lijepa moja vječna djevojčice.
Marina Grujičić
Došao je trenutak u životu kada sam shvatila da više ne mogu sama uz knjige jer sam se uporno vrtela u krug. O Enisi sam slušala u krugu prijatelja (da zaista i živi ono što priča) nekoliko godina pre nego što smo nas dve počele da radimo.
Ono što je meni najviše značilo jeste što me je naučila da odgovaram na situacije, a ne da reagujem. Uvek smo radile na uzrocima a ne posledicama, a neverovatne promene su se dešavale kao posledica.
Ja sam se njoj javila najviše za temu vezanu za kg, ali ta tema nikad nije došla na red, jer su kg posledica.
Enisa ima jako izraženu intuiciju, tako da smo svaki put radile na temi koja se sama nametne.
Uvek sam sve mogla otvoreno da joj kažem, nikad nisam osetila osudu. Ponavljala sam iste greške i ona me je puštala da “lupim” glavom o zid svaki put. Puštala me da naučim lekciju i da to bude moja odluka da nešto promenim a ne njena.
Enisa ne daje savete, samo te kroz razgovor i postavljanje pitanja vodi do toga da sama dodjes do uvida/rešenja. Kao posledica našeg rada od 3 godine, ja imam svoj mir u svakodnevnom životu.
Naravno život se i dalje dešava, problemi su sastavni deo našeg boravka na ovoj planeti, ali ja sad imam alat koji me je Enisa naučila i znam kako da se nosim sa poteškoćama u životu.
Rad sa Enisom je NAJBOLJA INVESTICIJA U MOM ŽIVOTU!
Anne Aalders, Oud-conrector OSG
Hoogeveen, september 2021
“Nadat ik op maandag 7 maart 1994 de nieuwe leerlinge Enisa Alić, vluchtelinge uit Bosnië had verwelkomd, noteerde ik in mijn dagboek:”
“Twee uur lang met Enisa gepraat; doffe ellende.
Ik maakte kennis met een ontredderd en gebroken meisje, dat haar thuisland had moeten ontvluchten.
Haar moeder was door oorlogsgeweld gedood.
Een ontheemde tiener, die zichzelf moest zien te redden uit een poel van verdriet, rouw, woede, angst en radeloosheid.
Zij had zich de Nederlandse taal redelijk eigen gemaakt: kon begrijpelijk verwoorden wat haar was overkomen en hoe zij zich voelde.
Zij was zich uiteraard bewust waar de oorsprong van haar depressies, angstaanvallen en lusteloosheid lag.
En zij besefte dat de enige uitweg uit haar ellende door haar zelf moest worden gevonden.
Maar hoe sterk ben je daarin? Hoe zet je je leven weer op de rails?
Opkomende emoties en spanningsklachten moest ze leren herkennen en deze in de kiem proberen te smoren.
M.a.w. zij moest leren omgaan met het rauwe verleden en zich steeds meer richten op haar toekomst.
Maar hoe doe je dat in je eentje?”
“Na het eerste gesprek volgde een tweede, een derde enz.. Enisa werd opener en vertrouwelijker.
Ze durfde haar emoties te tonen: huilde, werd boos of bleef in gedachten verzonken, uitte haatgevoelens en vroeg om gerechtigheid.
Tussen ons groeide een band in een sfeer van warmte en genegenheid.”
De Groene Driehoek, Hoogeveen Nederland
“Uit het oog, maar nooit uit het hart.”
Zijad Hasanović
Ako postoji nešto što je svakom čovjeku simbol nadanja, nešto što je toliko na ovom svijetu značajno za život a što se kao fizička veličina ne može materijalizovati, onda je to svjetlost kao prirodni fenomen za koji je vezano mnoštvo najpozitivnijih, najčistijih i najplemenitijih značenja.
I koliko god dragih i plemenitih osoba spoznamo u svom postojanju, uvijek ćemo izdvojiti nekog ko vječno ostaje u našim sjećanjima i pozitivnim razmišljanjima.
Neko, koga zaista u svom životu mogu izdvojiti kao pozitivnu i plemenitu osobu je Enisa, Djevojčica Svjetlosti iz mog rodnog kraja na Drini, koju sam upoznao prije više od tri decenije i za koju me isto toliko vremena vežu lijepe uspomene, koja me i dan danas fascinira plemenitošću svoje duše, svojim pozitivnim odnosom prema životu i prema ljudima s kojima život dijeli koja svoja istraživanja o pogledima na život nesebično dijeli i poklanja svima u svom okruženju.
Nekada se stvarno zapitam: »Je li to zaista ona? Je li to ona ista djevojčica iz već davnog doba svjetlosti kad sam je posljednji put sreo, svjetlosti koja decenijama ne blijedi i ne gubi svoju moć?«.
Da, jeste. To je zaista ona, koja je u mojim očima zauvijek ostala Djevojčica Svjetlosti.
Liefs Yvonne
28 jaar geleden kwam jij bij mij in mijn klas. Ik was 15 jaar.
Jij had je haren vuurrood geverfd, dat was erg grappig!
Vanaf de eerste dag dat we elkaar ontmoeten zijn we vriendinnen.
Jij kwam uit een oorlogssituatie, wat voor mij bijna niet voor te stellen was.
Jij bent een geborene moslima, voor mij was dat allemaal nieuw.
We hebben veel steun aan elkaar gehad. Veel gehuild maar ook veel gelachen.
Na al die jaren hebben we nog steeds contact.
Je bent een mooi mens! Je kan je goed verplaatsen in een ander. Lief, zorgzaam en staat open voor alles.
Zo mooi om te zien dat je alles wat je hebt meegemaakt een plekje hebt kunnen geven, en er iets positiefs en krachtigs van hebt gemaakt!
Jij bent niet in de slachtofferrol gebleven. Knap hoor!
Veel respect en liefde voor jou
(Prije 28 godina pridružili ste mi se u razredu. Imala sam 15 godina.
Obojili ste kosu u crveno, i to je bilo jako smiješno!
Prijatelji smo od prvog dana kada smo se upoznali.
Izašli ste iz ratne situacije, koja mi je bila gotovo nezamisliva.
Vi ste rođeni kao muslimanka, što je za mene bilo skroz novo.
Imali smo veliku podršku jedni od drugih. Mnogo smo plakali, ali i mnogo se smejali.
Nakon svih ovih godina i dalje smo u kontaktu.
Vi ste divna osoba! Lako se možete staviti na mesto drugoga. Ljubav, briga i otvorena za sve.
Tako je lijepo vidjeti da ste sve što ste doživjeli mogli dati mjestu i da ste to pretvorili u nešto pozitivno i moćno!
Niste ostali u ulozi žrtve. Dobro urađeno!
Puno poštovanja i ljubavi prema vama)